Ustavni sud Republike Srbije je 8.10.2015. godine doneo rešenje pod brojem IUz-244/2015 („Sl. glasnik RS“, br. 85/15) kojim se obustavlja izvršenje pojedinačnih akata koja bi bila doneta na osnovu člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 68/15), a do donošenja konačne odluke o oceni ustavnosti ove odredbe.
Ovo znači da rešenja o prestanku radnog odnosa po ovom osnovu, koja bi se uručila zaposlenima, neće imati pravno dejstvo, odnosno zaposlenima neće prestati radni odnos.
Saopštenje Ustavnog suda u celosti prenosimo u nastavku:
„Povodom zajedničkog predloga ovlašćenih predlagača, kojim je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, Ustavni sud je na današnjoj sednici doneo rešenje kojim se obustavlja izvršenje pojedinačnih akata koji bi bili doneti na osnovu spornih zakonskih odredaba.
Analizirajući osporene odredbe u kontekstu zakona kojima se, sa jedne strane, uređuje radnopravni status zaposlenih u javnom sektoru i, sa druge strane, zakona kojim se uređuje sticanje prava na starosnu penziju, Ustavni sud je utvrdio da se odredbama člana 20. osporenog zakona uređuje institut prestanka radnog odnosa po sili zakona, kao jedan od načina smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, da je osnov prestanka radnog odnosa u ovom slučaju ispunjenje uslova za starosnu penziju i da po ovom osnovu radni odnos može da prestane samo ženama, a ne i muškarcima zaposlenim u javnom sektoru. Zato je Sud ocenio da je propisivanje zakonskog osnova za prestanak radnog odnosa zbog navršenja određenih godina života, koje se odnosi samo na žene i kojim se, indirektno, jedno zakonsko pravo (pravo na starosnu penziju pod povoljnijim uslovima u pogledu navršenih godina života) pretvara u osnov prestanka radnog odnosa, sporno sa stanovišta Ustavom garantovane zabrane diskriminacije po osnovu pola, a posredno i sa stanovišta Ustavom zajemčene dostupnosti svih radnih mesta svima pod jednakim uslovima.
Prema Zakonu o Ustavnom sudu, Sud može obustaviti od izvršenja pojedinačni akt koji je donet ili radnju koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice. Imajući u vidu da početak primene člana 20. Zakona ima za posledicu utvrđivanje prestanka radnog odnosa licima koja ispunjavaju uslove predviđene ovim odredbama, te da mere racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru podrazumevaju ukidanje pojedinih radnih mesta ili smanjenje broja zaposlenih u subjektima na koje se Zakon primenjuje, Ustavni sud je ocenio da ove okolnosti predstavljaju neotklonjive štetne posedice za lica na koja bi se sporne odredbe primenile i da zato postoje opravdani razlozi da se, do donošenja konačne odluke o spornim pitanjima, obustave od izvršenja pojedinačni akti koji bi bili doneti na osnovu tih odredaba.“